Анализирајући резултате последњих локалних избора за веће општине
Лукавац издвојио бих
четири гласачка места која одговарају четирима
руралним подручјима са предратном концентрацијом Срба. Сва ова места
гласала су и данас већински за српска имена на листама СНСД-а, НСРЗБ-а и
нешто СДП-а.
1. За сеоску средину изнимно добар биланс повратка Срба остварен је у
селима
Васиљевци, Ступари и другим која се вежу за етнички хомогену
српску општину Петрово. Према броју регистрованих српских гласача у
Пањику (299) можемо закључити да се
око 30% од прератних 687
васиљевачких и 534 ступарских Срба вратило у своје домове. Томе је
вероватно кумовао и позитиван психолошки моменат оличен у осећају
сигурности због близине геноцидног ентитета и озренских шума.
2. Друго по повратку Срба у општину Лукавац је
село Кртова, које је на
последњим локалним изборима имало 198 регистрованих бирача (од
прератних 1.097 становника). Број сведочи о нешто лошијем, али не и
безначајном повратку -
око 25% - што и даље осигурава српску већину
у појасу Озрена.
3. Нешто лошији, али
еуфоричан повратак Срба остварен је и у
Сижје
- које су Срби у последње време ипак почели распродавати. Село је 2012.
имало целих 226 регистрованих гласача (од којих око 60 Бошњака), што
сведочи о
повратку Срба од отприлике 20%. (Пре рата их је у Сижју живело
838.) Иако је и село близу Петрова оно није доживело масовнији
повратак. Разлози ми нису познати, иако је јасно да је конфигурација
терена привлачна и за куповину од стране Бошњака, јер село није високо
на планини Озрен (201 метар изнад мора), а није далеко ни од реке Спрече
и магистралног пута Тузла-Добој.
4. Село
Тумаре, те Бријесница Горња и Доња са укупно 189
регистрованих гласача остварила су
лош повратак, тек око 10% - ако за
референсу имамо пријератних 634+908+560 Срба. Разлог је вероватно
бољи живот негде другде, јер су се ова села и пре србијанске агресије
и геноцида над Бошњацима ужурбано смањивала.
Морам напоменути да ми није позната старосна структура повратничког
становништва, што је свакако пресудан фактор за одржив останак.
У општину Лукавац се официјелно вратило 6.500 његових пријератних
становника, од којих
до 1.000 Срба овде стално живи.
Исто тако желим истаћи да је много лошији порватак Срба остварен у
Горњу и Доњу Смолућу. Разлог је највероватније нова љубав према
плодним равницама богате Семберије.
Унапред молим за опрост за евентуалне пропусте јер је ово први пут да
заиста са интересом анализирам демографију општине Лукавац.